Mu­zič­ka di­va Jo­si­pa Li­sac pro­sla­vi­la je ju­bi­lej, 50 go­di­na ka­ri­je­re, ve­li­čan­stve­nim, ro­đen­dan­skim kon­cer­tom na Dan za­lju­blje­nih u is­pu­nje­noj ve­li­koj dvo­ra­ni Cen­tra Sa­va u Be­o­gra­du. Kon­cert je bio ras­pro­dat ne­ko­li­ko da­na una­pri­jed, a pred ula­zom u Cen­tar Sa­va tra­ži­la se kar­ta vi­še.
Jed­na od naj­ve­ćih pje­va­či­ca još iz vre­me­na Ju­go­sla­vi­je od­mah po iz­la­sku na po­zor­ni­cu do­bi­la je sna­žne ova­ci­je, a kon­cert je po­če­la pri­sje­ća­njem na 1967. go­di­nu i po­če­tak ka­ri­je­re, ka­da je sa sve­ga 17 le­ta, iz­me­đu osta­log, na­stu­pa­la i u Do­mu omla­di­ne Be­o­gra­da. Ipak, mu­zič­ki po­če­tak ve­če­ri bio je znat­no mo­der­ni­ji uz „Mo­ju ma­gi­ju” na­sta­lu 2015. go­di­ne.
- Imam iz­u­zet­no sna­žnu tre­mu, ali to je vi­še iz­raz od­go­vor­no­sti - sa pre­po­zna­tlji­vom emo­tiv­no­šću u gla­su pri­zna­la je Jo­si­pa u uvod­nom obra­ća­nju pu­bli­ci, a on­da je od­mah pre­šla na „Bo­gi­nju” i kla­sik „O jed­noj mla­do­sti”.
Pu­bli­ku u pre­sti­žnoj be­o­grad­skoj dvo­ra­ni či­ni­li su do­bri po­zna­va­o­ci Jo­si­pi­nog li­ka i di­je­la, i zna­li su da ona, ni ove ve­če­ri, kao ni go­di­na­ma una­zad, naj­po­zna­ti­je pje­sme ne­će iz­ve­sti ona­ko ka­ko zvu­če na al­bu­mi­ma. Pje­sme na kon­cert­nom po­di­ju­mu do­bi­ju no­vo ru­ho što je, či­ni se, ne­mi­nov­na po­sle­di­ca nje­nog mu­zič­kog is­tra­ži­va­nja kroz tih ve­li­kih pet de­ce­ni­ja ka­ri­je­re.
- Ni­kad ni­sam u ži­vo­tu sla­vi­la go­di­šnji­ce... me­ni je to bi­lo gro­zno. To je moj me­nadž­ment, to je sve nji­ho­va kri­vi­ca, oni su me­ne na­go­vo­ri­li ova­ko jad­nu na­iv­nu... Po­la sto­lje­ća, 50 go­di­na! Ma daj ti­ši­na! - na­ša­li­la se Jo­si­pa.
Na­ni­za­la je Jo­si­pa po­zna­te te­me „Dok raz­mi­šljam o na­ma”, „1000 raz­lo­ga”, „Ži­vim po svo­me”, „Ja bo­lu­jem“, „Gdje Du­nav lju­bi ne­bo”, vje­što pra­ve­ći rav­no­te­žu iz­me­đu „no­stal­gič­nog” re­per­to­a­ra i pje­sa­ma no­vi­jeg da­tu­ma.
Pod­sje­ti­la nas je, na­rav­no, da je i ovaj kon­cert, kao i svi pret­hod­ni od nje­go­ve smr­ti 1991. go­di­ne po­sve­ćen Kar­lu Me­ti­ko­šu, nje­noj ži­vot­noj lju­ba­vi, i stva­ra­o­cu Jo­si­pi­nih naj­ve­ćih hi­to­va. Pje­sma „Vje­ru­jem ti sve” vra­ti­la je pu­bli­ku na stra­ni­ce an­to­lo­gij­skog de­bi­ja „Dnev­ni­ka jed­ne lju­ba­vi” (1973), da bi usli­je­dio na­gli skok u 2015. go­di­nu uz „Tu“.
Ubr­zo je do­šlo vri­je­me za fi­niš is­pu­njen do­bro zna­nim te­ma­ma kao što su „Hir, hir, hir” i „Da­nas sam lu­da”, a za kraj zva­nič­nog di­je­la sti­gla je „Ma­gla”. Vid­no uz­bu­đe­na Jo­si­pa se od pu­bli­ke opro­sti­la tek po­što je na bis iz­ve­la sim­bo­lič­no pje­smu „Is­po­čet­ka“, a za­tim je do­bi­la bu­ke­te cvi­je­ća od obo­ža­va­telj­ki. I na­rav­no, gro­mo­gla­sne ova­ci­je pu­bli­ke u Cen­tru Sa­va.
Sle­de­ća pri­li­ka da pu­bli­ka vi­di i ču­je Jo­si­pu bi­će njen kon­cert 26. mar­ta u Srp­skom na­rod­nom po­zo­ri­štu u No­vom Sa­du.A.Š.